Svedoci vremena

SMRTNA KAZNA- iliti zašto smo tu gde jesmo

U Srbiji je osvanuo još jedan tužan dan. Malu Anđelinu, malog anđela zverski je mučio do smrti jedan, do tada miran i povučen čovek. Svi smo kolektivno u šoku, zgražavamo se, čudimo, ne verujemo...I tako još par dana kada ćemo se opet vratiti običnim životnim problemima i iluzijama do neke nove Andjeline i nekog novog mirnog, povučenog čoveka koji se, eto, iznenada pretvorio u zver. I na šta se svodi naše delovanje? Prekrstimo se, malo tugujemo, opsujemo mu sve na svetu i trubimo dva dana o smrtnoj kazni. I gotovo.

U medijima se zločini i ljudske tragedije prenose sa svim senzacionalističkim detaljima, bez poštovanja žrtve i njenih najbližih. Krupan plan majke koja nad grobom oplakuje svoje dete, porodična istorija, rekla-kazala nekakvih komšija...i smrtna kazna kao rešenje svih problema. Ok, oni će ubijati našu decu, mi ćemo ubijati njih i tako u krug...U krug, dragi moji, a krug, ne znam da li znate, nema kraja!!!

Mene zanima kako se niko ne seti da je taj monstrum nekada takodje bio trogodišnje dete, željno iste ljubavi i pažnje. Šta se desi da od jednog deteta, po rodjenju nevinog, nastane ovakav manijak ?

Na ovom pitanju temelji se čitava nesreća našeg naroda. Nakon miliona i miliona grešaka, mi se i dalje bavimo posledicom a ne uzrokom.

Uz to, najjače priželjkuju osvetu i smrt oni koji idu u crkvu, mole se Bogu koji ih uči da čovek ne treba da sudi, već da pomaže i prašta. Da li smo svesni da bi uvođenje smrtne kazne značilo krv na našim rukama? Da li smo svesni da u sistemu  postoje greške koje mogu dovesti do toga da se osudi i ubije nevin čovek?

Niko ne želi da plaća za tretman takvih osoba, to je normalno, ljudski...ali time što mi to ne želimo oni neće prestati da postoje i ne možemo ih, na žalost, obrisati gumicom...oni su tu kao proizvod društva u kome živimo.

Ubica u trenutku napada ne ide sa pretpostavkom da će ga uhvatiti, on deluje pod dejstvom nagona a ne razuma. Zahtevajući smrtnu kaznu nećemo sprečiti novi zločin, ali ćemo se spustiti na mentalni nivo ubice i delovaćemo isto kao i on, nagonom a ne razumom.

Postaćemo društvo monstruma.

Ja ne želim da budem deo takvog društva. A vi?